Upravljanje autom predstavlja motornu veštinu koju početnik u vožnji još uvek ne poseduje. Polazeći od činjenice da nepoznato kod čoveka izaziva strah, dok poznato potiskuje strah i stvara sigurnost, obuka ima za cilj da obezbedi uslove za sticanje potrebnih znanja i veština koje će nepoznate uslove u saobraćaju pretvoriti u poznate. Simulator vožnje je vaš dragoceni saveznik za sticanje ove motorne veštine jer vas upoznaje sa vožnjom u veoma različitim uslovima. Tada nepoznato nestaje i straha nema, pa su reagovanja smirena, pravilna i bezbedna. Ta smirenost, bez straha je posebno važna za bezbednu vožnju – a ona nastaje kao rezultat proceduralnog pamćenja.
Proceduralno pamćenje podrazumeva veštine koje se obavljaju automatski, bez posebnog intelektualnog truda.
Sposobnost vožnje može se značajno unaprediti ukoliko znate kako vaš mozak uči i pamti.
Sposobnost promene ponašanja na osnovu iskustva je rezultat učenja I pamćenja. Učenje je pribavljanje informacija koje ovo čine mogućim. Pamćenje je zadržavanje i skadištenje tih informacija.
Pamćenje je sposobnost mozga da zadrži informaciju u sećanju • Sposobnost da se prethodna iskustva pozovu na svestan ili nesvestan nivo, da se misli ponovo ožive u svesti i da se dozovu u sećanje.
Pamćenje ili memorisanje jeste proces u kojem nervni sistem čuva određene podatke, a kasnije po potrebi, ponovo poziva (reprodukuje) kako bi osoba uspešno obavila određeni zadatak.
Vrste pamćenja:
I. Po trajanju:
• Kratkoročno (radno) – traje do nekoliko sekundi
• Dugoročno – traje godinama ili ceo život
II. Po sadržaju (šta se pamti):
• Ukoliko nervni sistem pamti jezičko-govorne informacije – to je deklerativno pamćenje. Na primer – to su činjenice iz lične istorije i opšte kulture (informacije o književnosti, geografiji, filozofiji, ..). Za sposobnost pamćenja ovih informacija zadužena je kora velikog mozga – u njoj se dešavaju promene tokom procesa učenja.
• Ukoliko nervni sistem pamti motornu aktivnost, odnosno proceduru – to je proceduralno pamćenje. Na primer: to su aktivnosti koje se uće tokom plivanja, vožnje bicikla, vožnje auta,plesanja. Za proceduralno pamćenje odgovorne su nervne veze koje se upostavljaju između kore velikog mozga (njenih motornih regiona) i dubokih (subkortikalnih) struktura.
• “Znati kako ću nešto obaviti” • Pamćenje procedure i veštine. • Ponavljanjem niza više ili manje uspešnih pokušaja (metodom pokušaja i pogreške). • Implicitna memorija ne koristi svesnost i kada se jednom usvoji pristupačna je kroz izvođenje i teško se verbalizuje. • Postupno smo stekli niz navika, što sad imaju podsvesna i automatska obeležja, a ne znamo kada i kako smo ih tačno stekli.
Konsolidacija pamćenja je proces tokom koga kratkotrajno pamćenje se prevodi u dugotrajno. Deo mozga koji se zove hipokampus određuje koja iskustva su važna, pa zato treba da budu prevedena u dugotrajno pamćenje • Aktivno ponavljanje kratkotrajnog pamćenja započinje hemijske, fizičke i anatomske promene u sinapsama koje su odgovorne za dugotrajni tip pamćenja. – “Repetitio mater studiorum est“. Izlaz iz hipokampusa ide kroz subikulum, entorinalni korteks povezuje i osnažuje krugove u mnogim kortikalnim oblastima. Tako se formira stabilna dugoročna memorija koja se može prizvati u sećanje. Dugotrajno pamćenje omogućava da se motorne radnje obavljaju automatski, bez posebnog intelektualnog truda. Tako nastaje stabilno proceduralno pamćenje koje uliva sigurnost i omogućava beubednu vožnju.
Osobina nervnog sistema da menja i modifikuje svoju strukturu i funkciju pod uticajem iskustva tj. spoljašnjih i unutrašnjih činilaca • Ovo se odvija povećanjem broja presinaptičkih završetaka, izmenama strukture i broja dendritskih bodlji. • Korteks velikog mozga može da se reorganizuje posle učenja i fizičke aktivnosti (vežbanja motorne radnje).
Pamćenje je izuzetno složen neuropsihološki proces (sistem) za prijem, obradu, skladištenje I prizivanje informacija. Motornu veštinu upravljanje autom bezbednije I lakše ćete naučiti uz pomoć simulatora vožnje koji vam pomaže da lako, bez muke formirate proceduralno pamćenje.
Uspešnost učenja i proceduralnog pamćenja procenjuje se na osnovu skraćivanja reakcionog vremena tokom ućenja neke motorne veštine.
Pokretanje vozila na ravnom putu i usponu deo je početne obuke. Na ekranu je vizuelno prikazan potenciometar papučice kvačila, kočnice i gasa što olakšava kontrolu. Prateći uputsva koja su prikazana (glasovne poruke, slika i tekst na ekranu) lako se uči pokretanje vozila na ravnom putu, na uzbrdici i nizbrdici.
Simulacija vožnje automobila u noćnim uslovima. Pravilna upotreba kratkih i dugih svetala prilikom mimoilaženja, preticanja i obilaženja.
Noćni uslovi vožnje u kojima kandidat za vozača upravlja vozilom ne očekujući greške drugih vozača, u ovom slučaju motociklista ne poštuje prvenstvo prolaza, ali kandidat na vreme reaguje i izbegava saobraćajnu nezgodu. Jedina greška kandidata na ovom videu je pritisnuto kvačilo. Kod naglih kočenja, kada izbegavamo neposrednu opasnost, pritiskamo samo kočnicu. Sa pritisnutim kvačilom se gubi motorno kočenje, pa je i put kočenja duži.
Pravilno delovanje na kvačilo i ručicu menjača. Obratite pažnju na položaj ruke na ručicu menjača koji se menja u zavisnosi od stepena prenosa u koji se prelazi. Kada na ovaj način menjate brzine šanse da se pogreši stepen prenosa su minimalne.
Sistem za simulaciju obuke za ECO vožnju je rešenje za smanjenje potrošnje goriva i operativnih troškova. Razvija ekonomski, ekološki i sigurniji način vožnje zahvaljujući edukativnim sadržajima. Ovo rešenje izračunava potrošnju goriva, koristeći parametare kao što su kočenje, ubrzavanje, promene stepena prenosa. Svi parametri su dostupni, možete ih proveriti i uporediti kako biste dobili ideju o tome kako poboljšati rezultate.
Vožnja na auto-putu u uslovima smanjene vidljivosti.